KORANTIN 4

Mamin pasulj i tatino pucanje

Sto pedeset sedmi smo dan u karantinu. Oćemo da prozviždimo. Tako tata kaže. On ne zna da broji i samo izmišlja. Dan je četvrti al nema veze, pustite vi mog tatu, on je takav. On oće da prsne.

Reko je mami kad se vrati s posla da mu kupi pivo. A meni je reko da ne buljim više u taj telefon da mi ga on ne polomi sad. Ja sam reko, Dobro.

Onda je i on otišo na poso pošto može da radi preko dana i ja sam bio sam. Ništa nisam radio a nije ni tata pošto se brzo vratio sa ulice; kaže, Nema nikog na ulicama, mamu im jebem, na pumpi red ko kod Dafine, trpaju ljudi gorivo mamu im jebem, sve bih im ja to u dupe nabio, onaj pištolj bi im u usta nabio, pa da vide, mamu im jebem… i sve je tako psovao i psovo i kad nema mame on psuje još jače, jer nema nje da mu kaže, Stevane, dete je tu, a ja sam bio tu i slušo sam ga.

Onda je reko, Je l ova spremila danas nešto? A, pasulj?! Toooo je dobro, mmmmm, aj da jedemo, reko mi je. Ja sam mu reko da nisam gladan, jeo sam viršle kad je on bio otišo, a on mi je reko, Viiiršle, viiiiiršle, samo jedeš ta govna, ništa zdravo, ništa vitaminski, pa je l ti znaš kolko ima vitamina u pasulju, jebem ti mamu u bulju, ooohohohohohooo, sve se tako smejao, je l ti znaš kolko je to zdravo, ne moš se razboliš od pasulja, slušaj mene šta ti kažem i ja sam ga slušao i samo sam ćutao.

Onda je tata prdno. Kako je to puklo ja sam mislio ubi papagaja. Imam ja tog papagaja al ništa ne zna, samo nešto krči i ne zna da priča. Tata mi ga je kupio da priča a on ne zna ništa.

Tata je opet prdno i počo da viče ono svoje oohohohoho i reko je, U, al ćemo da pucamo večeras, a?! A ja sam reko, Oćemo. E, tako te voli ćale, aj da jedemo, i nemoj da kažeš mami za ovo. Ja sam samo klimno glavom, to znači da neću.

Moj tata je dobar kad je mama tu i manje psuje i ne sme da prdi, jer ga je ona jednom pogledala tako da se on bio usro. Nije stvarno nego se to tako kaže.

A jednom se stvarno bio usro i to ću da ispričam sad. Jednom smo sedeli u sobi i ja sam bio ovde kod stola, a on na fotelji, a mama je radila nešto i onda je tata gledo fudbal pošto je bila nedelja i on nije radio nego je gledo sve lige na svetu i kladio se i samo psovo i cepao tikete i onda je usto sa fotelje i viknuo nešto kao AU MAJKU MU JEBEM PRODADE ME LESTER i onda je onako nemoćan roknuo od nemoći, posle nam reko da mu popustila petlja, i: SLAVICE, JA SE USRO! Izvini… Mama je samo prevrnula oči i rekla mu, Nosi mi se s očiju, nemoj da mi traumiraš dete, a dete je ćutalo jer se i ono bilo usralo od straha kolko je tata viknuo i roknuo, a to dete sam ja.

To je bilo tad kad nije bilo karantina i kad sam mogo napolje i sa drugarima i u školu, pa pustiš tatu da radi šta oće, a sad ne može ništa nego samo sa tatom i sa mamom kad ona dođe s posla i onda me propituje kako je bilo u školi i ja kažem, Dobro, učili smo to i to i ona onda kaže, Dobro, ajde da jedemo.

Sad smo ovde. Tata i ja. Sedimo i čekamo mamu i čekamo da meni počne čas. Ja samo ćutim i buljim u telefon, a tata ćuti i bulji u plafon. Kaže da bi me zagrlio al me sme, pošto su na televiziji rekli da nema grljenja, a ti si sin moj, zagrlio bi te tajko tako jako da sve puca, al ne sme, jebi ga, aj d uzmemo da jedemo pasulj dok ne dođe Slavica, da sve puca, razumeš, ohohohohoho, da puca, da viš kako se sjebava korona, majke joj ga nabijem, aj da ti sipa tata.