KORANTIN 3

Treći smo dan u kući. Tata hoće da vrisne, mama ćuti i sprema ručak, a ja gledam televizor. Tatu nervira što ja tolko gledam televizor, a mama mu kaže, Neka, Stevane, to je za njegovo dobro, sad deca tako uče, a on kaže, Uče, moj… da ja sad vama ne psujem šta je on psovo znate to, a u stvari njemu je krivo što na televizoru nema više fudbala pa je on zbog toga besan.

Tata kad je nervozan onda je to opasno. A on je stalno nervozan. To znači da je kod nas stalno opasno u stanu pa ja uvek gledam da pobegnem napolje, ali sad je opasno i napolju zbog tog virusa, pa ne mogu da pobegnem ni napolje. Tako je to u životu.

Mama se vratila sa posla i tata je odma sa vrata pitao, Šta je, jesu one budale opet opustošile radnju, a mama mu je rekla, Nisu, danas nije bilo ništa da se prodaje, prodali smo samo čiviluke, to je bilo ostalo, a tata je onda pito, A šta će im, da neće da se bese o čiviluk, ohohohoho, i onda joj je reko, Daj jedno pivo pa da večeramo.

Ona mu je dala pivo, a mene je pitala kako sam danas učio, je l bilo nešto na času, a tata se ubacio, Jeste, učio je do mojega, čas trajao petnaest minuta, on samo buljio u učiteljicu, zgoooodna neka, a, mali, a mama mu je rekla, To mora da si ti buljio i jesam ja tebi rekla da ne ulaziš detetu u sobu dok ima čas, to ti je isto ko da mu uđeš u školi, ko kad si mu ono ušo… a on je onda reko, Dobro, pusti sad to, to je bilo, pa bilo, jebi ga… kladili smo se… Onda mu je mama rekla, Jeste, kladili ste se, izblamirao si dete, cela se škola smejala, nisam smela učiteljici na oči da izlazim, a tata je reko, Pa super, sad ne moraš da joj izlaziš opšte, viš da deca uče od kuće, šta ima da izlaziš.

A to se desilo jednom kad sam ja imo čas u školi i svi đaci i naša učiteljica i tad smo učili ja mislim slovo Ž, kao žaba, žbun, žuto, pa onda ima kao nacrtana žaba a piše aba i ti onda moraš da napišeš prvo slovo Ž i onda ono ispadne žaba, a odma se vidi da je žaba, nego to tako mora, tako se uči. I onda ima žuta boja i piše: koja je ovo boja i piše uta i ti treba da napišeš Ž i ono bude žuta. Al ja to znam. I kad nam je učiteljica pokazivala bun mi smo se bili zbunili pošto ništa nije bilo dobro nacrtano, sve nešto zamršeno zeleno i nešto braon i niko nije znao da je to nacrtan žbun nego smo mi lupali svašta i učiteljica je rekla, Pa kako, deco, ne znate šta je, i onda je neko lupio na vrata i to je bio moj tata.

GDE STE, DECO, ŠTO NISTE NA RINGIŠPILU?! Kako je on to viknuo tako, sva su ga deca pogledala i uplašila se, a učiteljica je rekla, Gospodine Stevane, pa kakav je to način?! A on je reko, Ma, ništa, mala šala, došo sam po ovog moga, i ja sam u parket bio propo, a u stvari je to bilo zato što su se on, onaj njegov drug Sima i Spale, on je isto taksista, kladili bili da će on da uđe kod nas na čas i da će da zasmeje svu decu, pošto je on duhovit i da vidite kad deca počnu da se smeju, ohohohoho, pa ja sam bre car fora i fazona, nema klinca koji se nije smejo mojim fazonima, aj se kladimo u pivo da ću ih nasmejem i onda je upo unutra i prodro se GDE STE, DECO, ŠTO NISTE NA RINGIŠPILU i meni se onda samo zavrtelo i nisam se smejo.

Posle su se na odmoru deca smejala meni, a meni su i oni bili glupi, pošto šta ima meni da se smeju, pa nisam ja prosipo fazone nego moj tata, al šta znaju deca, deca su deca i njima je smešno što sam ovo ja, a ne moj tata.

Tata je posle bio došo kući, posle mene, onako ko pokiso, i reko je mami šta je bilo, a ona mu je rekla, Znam, zvala me učiteljica, kaže, da može tebe da ispiše iz škole, ispisala bi te, a ne ovo divno dete, a on je reko, Ma, dobro, pusti to, zajebo sam, nego mi krivo što sam onom Simi i Spaletu moro da platim pivo, mame im ga, još su mi se i smejali, a ja im reko, Eeeeeej, moroni, pa nisam ja pravio fazon da se vi smejete nego deca, aj daj šta ima da se jede.